Дан школе
Школа националне одбране – „Војвода Радомир Путник“ као свој дан слави 19. октобар, то је датум када је 1884. године у Краљевини Србији основана Виша школа Војне академије, чијим оснивањем је започето више стручно оспособљавање официра у Српској војсци.
Виша школа Војне академије формално је устројена доношењем Закона о устројству Војне академије 30. јануара 1880. године. Њен задатак био је да пружи више стручно образовање за официре.
Због недовољног броја пријављених кандидата почела је са радом тек 1884. године. Министар војни, ђенералштабни пуковник Јован Прапорчетовић донео је 5. августа 1884. године решење да се почетком те школске године отвори Виша школа Војне академије.
У школу су примани официри чина потпоручника или поручника (касније и капетана II класе), ма ког рода војске, који се обрате молбом, а који су завршили гимназију или реалку или Нижу школу Војне академије, а потом су служили у строју најмање годину дана (касније три године) и оцењени као добри стројни официри. Кандидати за Вишу школу полагали су пријемни испит. Старији официри од 30 година нису се примали. За пријемни испит те године полагала се Основна тактика, Фортификација, Географија Балканског полуострва и укратко суседних покрајина и Тригонометрија.
Школа је трајала две године. На првој години су се од предмета слушали Стратегија са кратком оценом неких ратова, Тактика великих тела (оператика), Савремена стална фортификација са градском војном, Војна статистика и географија Балканског полуострва и суседних земаља, Основи више геодезије са применом на картографију, Француски језик и Немачки језик.
Слушалац који на крају прве године не би показао задовољавајући успех (пао из два или више предмета) није позиван да настави школовање у другој години. На другој години изучавали су се Стратегија са кратком оценом неких ратова, Тактика великих тела (оператика), Ђенералштабни послови, Начела државне администрације са нарочитим погледом на војну администрацију и њено уређење код нас, Начела политичке економије и статистике, Основи међународног и ратног права и француски и немачки језик.
Виша школа Војне академије отворена је 19. октобра 1884. године, а свечаности отварања је присуствовао и краљ Милан Обреновић. У прву класу (1884/85 и 1886/87) која је имала једну годину прекида у школовању због српско-бугарског рата, примљено је 18 а завршило је 17 питомаца, јер је / будући да је један погинуо у том рату.
Виша школа Војне академије формално је устројена доношењем Закона о устројству Војне академије 30. јануара 1880. године. Њен задатак био је да пружи више стручно образовање за официре.
Због недовољног броја пријављених кандидата почела је са радом тек 1884. године. Министар војни, ђенералштабни пуковник Јован Прапорчетовић донео је 5. августа 1884. године решење да се почетком те школске године отвори Виша школа Војне академије.
У школу су примани официри чина потпоручника или поручника (касније и капетана II класе), ма ког рода војске, који се обрате молбом, а који су завршили гимназију или реалку или Нижу школу Војне академије, а потом су служили у строју најмање годину дана (касније три године) и оцењени као добри стројни официри. Кандидати за Вишу школу полагали су пријемни испит. Старији официри од 30 година нису се примали. За пријемни испит те године полагала се Основна тактика, Фортификација, Географија Балканског полуострва и укратко суседних покрајина и Тригонометрија.
Школа је трајала две године. На првој години су се од предмета слушали Стратегија са кратком оценом неких ратова, Тактика великих тела (оператика), Савремена стална фортификација са градском војном, Војна статистика и географија Балканског полуострва и суседних земаља, Основи више геодезије са применом на картографију, Француски језик и Немачки језик.
Слушалац који на крају прве године не би показао задовољавајући успех (пао из два или више предмета) није позиван да настави школовање у другој години. На другој години изучавали су се Стратегија са кратком оценом неких ратова, Тактика великих тела (оператика), Ђенералштабни послови, Начела државне администрације са нарочитим погледом на војну администрацију и њено уређење код нас, Начела политичке економије и статистике, Основи међународног и ратног права и француски и немачки језик.
Виша школа Војне академије отворена је 19. октобра 1884. године, а свечаности отварања је присуствовао и краљ Милан Обреновић. У прву класу (1884/85 и 1886/87) која је имала једну годину прекида у школовању због српско-бугарског рата, примљено је 18 а завршило је 17 питомаца, јер је / будући да је један погинуо у том рату.